Rim: Mesto gde se duša odmara
„ Jer ja sam skitnica, ne drži me mjesto,
Ja sam skitnica, bježi mi se često,
Jer ja sam skitnica, daljine me vuku,
Više volim vjetar nego mirnu luku „
Ja vam dragi moji ne mogu pisati kao blogeri, niti mogu pisati kao književnici, oni su profesionalci. Ja vam mogu pisati samo srcem skitnice, kome je život dao slobodu, osmeh i snove. A kao što sam vam pisala već „U životu duguješ sebi da uradiš sve te stvari o kojima sanjaš“.
Rim… Još jedan san, ali ovaj put ne još jedan grad… Već jedan jedini „Grad gde se duša odmara“.
Grad na sedam brežuljaka, kako ga neki nazivaju.. sa 280 fontana i preko 900 crkava, gde arhitektura i istorija odolevaju godinama modernim zgradama. Za neke je on grad koji je zamrznut u prošlosti, za ljubavnike je on grad čežnje. Naš književnik Miloš Crnjanski ga je opisao kao „grad gde sunce najlepše sija“…
Možete li zamisliti kako nestvarno izgleda muzej italjanskog ujedinjenja koji se nalazi u sklopu spomenika „Vittoriano“ na trgu Venecija. Posle španskih stepenica koje su sinonim i simbol Rima ovo je još jedan od simbola. Poznato vam je da se Italijani uveče uz flašu vina okupljaju na španskim stepenicama i uživaju u muzici, i „stand up“ izvedbama lokalnih uličnih zabavljača.
To nije slučaj sa ovim mermernim izdanjem u neposrednoj blizini Colosseum-a. Vojska obezbeđuje ovaj objekat i ako slučajno sednete na stepenice tu su da vas obraduju kaznom od par stotina evra. Što bi za nas devojke značilo da ostajemo bez jednih kvalitetnih (nepotrebnih) cipela.
U Rim smo došle sa planom, kupljenim ulaznicama, detaljno obeleženim lokalitetima, ali smo zaboravile najbitniju stvar. Italijani nemaju plan… Italija je poznata po svom „ležernom hedonizmu“ koji je sastavni deo njihovog mentaliteta, koji je sličan nama zato nam nije bilo teško da se brzo uklopimo. Kao veliki ljubitelj ispijanja kafa po kafićima, bilo mi je nezamislivo da sedenje u kafiću zamenim „kafom za poneti“ koja je bila naša rutina u obilasku lokaliteta.
Je l’ Sarajevo gdje je nekad bilo Il’ se mome srcu učinilo?
Ali Italijani imaju svoja pravila, ako nisi popio kafu na najlepšem baroknom trgu „Piazza Navona“ ne možeš reći da si bio u Rim-u. Piazza Navona nije samo trg, ona je srce Rim-a, koncertna dvorana ili slikarska galerija gde lako možeš posmatrajući i sama postati model nekom slobodnom umeniku, ili čak učesnik neke od „stand up“ izvođenja.
Najlepša je uveče, kada se veliki broj ljudi okupi pored najpoznatije Berninijeve fontane „Fontana četiri reke“ i pošto za večeru u restoranu (inače su cene u restoranima jako velike, ali Bože moj jedan je život) morate da rezervišete ponekad i par dana ranije, ne preostaje vam ništa drugo nego da odete do čuvenog restorana „Tre Scalini“ i naručite tartufo al cioccolato (sladoled od čokolade u obliku tartufa) za poneti i prepustite se italijanskom „ležernom hedonizmu“.
Nisam vam rekla, ne koristim saobraćaj kada obilazim i istražujem neki novi grad, obavezno koristim mapu i volim šetnje, posebno večernje kada svetla polako daju novu sliku grada, novi život… a verujte mi Rim je poseban u tome!
Od poslednjeg mesta na listi do putovanja iz snova
U baštama restorana svira lagana muzika i čuje se smeh veselog društva, zaljubljeni momak žurno prolazi pored mene sa crvenom ružom u celofanu, sredovečni par ispija čašu piva na kaldrmi ispred paba, dok lokalni zanatlija pokušava da mi proda ženski novčanik od „prave kože“. Sve vam je ovo život u najpoznatijoj boemskoj čevrti u Rim-u, oblast „Trastevere“, poznata po zanatskim radnjama i velikim brojem restorana.
Ako volite šetnju onda krenite od čuvenog hrama „Panteona“ sa desne strane imate malu uličicu punu suvenira, nastavite tom uličicom pravo i put će vas odvesti do najpoznatije i najstarije poslastičarnice u Rim-u „Giolitti“ . Nemojte da vas pokoleba red koji je ispred, ostanite i sačekajte, jer kao što bi Italijani rekli, nisi pojeo sladoled pored najlepše fontane u Rim-u „Fontana di trevi“ pa to je neoprostivo.
Ako se pitate jesam li bacila novčič za sreću (desnom rukom preko levog ramena, tako su mi Italijani dali instrukcije) jesam, jer tradicija kaže da ko jednom baci novčić u fontanu ponovo će se vratiti u Rim. Kao što je već svima nama poznato, Italijani su pored kafe (kratki espreso koji se tradiconalno pije za šankom) poznati i po dobroj hrani.
Pored restorana koji spremaju vrhunska jela, pravi duh Italije doživećete na najpoznatijoj pijaci na svetu „Campo de fiori“. Lokalne zanatlije, proizvođači začina, testenina, tartufa, sosova za ukusna jela samo su deo onoga što vi možete ovde pronaći. Veliki broj proizvođača ima i degustaciju svojih proizvoda, tako da ovde možete probati popularni „pesto sos“, slatki namaz od tartufa, začine za čorbu ili možda kupiti ešarpu od pravog kašmira.
Pošto smo se totalno prepustile „ležernom hedonizmu“ Italijana, najpoznatije lokalitete ostavili smo za poslednje dane našeg odmora. Lokalni vodiči i preprodavaci ulaznica mogu vam pomoći da izbegnete velike redove ispred lokaliteta (čekanja 3- 4h). Pošto smo već imale priliku da vidimo „Colosseum“ preko dana (obilazeći druge lokalitete u blizini) više smo se radovale „Rimskom Forumu“ koji je središte kulture, privrede, religije i politike starog Rim-a.
Na ulazak u sam forum nije potrebno da se dugo čeka, dok se za ulazak u „Colosseum“ naoružajte strpljenjem i obaveznom flašom vode. Colosseum kao najveći amfiteatar na svetu, simbol je Rim-a. Izgrađen od peska i betona u vreme starog Rim-a sa kapacitetom oko 65 hiljada ljudi bio je korišćen za javne spektakle. Sama njegova unutrašnjost vraća vas vekovima unazad, u vreme gladijatorskih borbi, kao u filmu „Gladijtor“ (Rasel Krou u jednom od njegovih najboljih filmova). Ali kao ljubitelj noćnih šetnji svakako bih vam preporučila da ovaj lokalitet posetite noću, jer izgleda spektakularno.
Još ako imate sreće pa nađete slobodan sto u bašti na krovu poznatog restorana „Palazzo Manfredi“ uz Aperol spritz ili čašu belog vina (ljubazni konobar vam može preporučiti neko od njih). Mada su cene prilično visoke, ipak se isplati odvojiti novac za to, imaćete najlepši pogled na „Colosseum“.
Većina nas još pre putovanja u Rim pravi plan i organizuje kupovinu ulaznica za najveću turističku atrakciju „Vatikanski muzej“. I ako se pri samom dolasku nismo pridržavali svog plana obilazaka, kada je obilazak ovog lokaliteta u pitanju bile smo odgovorne. Upoznate smo bile sa velikim redovima i čekanjem ali kada su organizovane grupe u pitanju to ide mnogo brže i efikasnije.
Kompletna organizacija i obilazak je bio besprekoran, imali smo dovoljno vremena sve lepo da obiđemo i da se informišemo. Kada su u pitanju ovako poznati muzeji ili neke velike znamenitosti sa bogatom istorijom, uvek se odlučujem za grupne obilaske sa vodičem, kako bih se bolje upoznala sa samim lokalitetom.
U sklopu Vatikana, pored Vatikanske palate, Vatikankog muzeja, Vatikanske biblioteke (najstarija biblioteka na svetu iz 15. veka sa preko milion štampanih zapisa i sa velikom količinom najznačajnijih istorijskih tekstova) nalazi se i čuveni Trg Svetog Petra, na kome se nalazi najdragocenije religiozno zdanje „Bazilika Svetog Petra“. Sama građevina je remek delo velikog broja italijanskih umetnika koji su učestvovali u njenoj gradnji početkom 16. veka. Nazivaju je još i „papinom crkvom“ jer se ovde održavaju najvažnije liturgije.
Vatikan se nalazi u zapadnom centru Rima i do njega možete doći (šetnjom naravno) preko reke Tibar koristeći most „Ponte Sant Angelo“. Ovaj most je takođe poznat i ime je dobio po nekadašnjem zamku iz 2. veka, a sadašnjem muzeju „Kastel San Angelo“ sa čijeg vrha imate najlepši pogled na Vatikan.
Gradove treba obilaziti peške, jer pored već poznatih lokaliteta sigurno na sve nas ostave utisak poneka uličica, lokalni skriveni bar, možda klupica u parku… Na mene je poseban utisak ostavila stara engleska poslastičarnica „Babington“ na Španskom trgu. Tradicionalna poslastičarnica porodice Izabel već pola veka otvara svoja vrata za sve turiste koji žele da putuju kroz vreme.
Na stolove iz 1893 godine čeka se i po koji sat, ali svi strpljivo stojimo u redu i čekamo svoje mesto kako bismo probali tradicionalni engleski čaj iz lukuznih porcelanskih šolja „Đinori“. Pronaći ćete je lako, prekoputa fontane „Fontana della Barcaccia“ (nama poznatije kao fontana čamac), a i videćete veliki broj turista koji strpljivo čeka svoje mesto. Ne žurite, bar ne dok ste u Rim-u … Jer Rim je grad gde se duša odmara …
Uživale smo čitajući putopis kafoholičarke @girl_belgrade a vi? Ako želite sa nama da podelite svoje putopise, pišite nam na Instagramu. Jedva čekamo da čitamo vaše avanture! <3
(Kafoholicarke.rs/ girl_belgrade)