Noć veštica (Halloween) iz našeg ugla
Svake godine 31. oktobra vodi se ista diskusija o tome šta treba a šta ne treba, šta je ispravno a šta pogrešno, da li Sveti Luka ili Noć veštica?! Mi praznujemo Svetog Luku ali volimo i da se maskiramo tako da kod nas jedno ne isključuje drugo. Naše zajedničko druženje pod maskama broji već jednu deceniju a kako je sve počelo, koliko dugo traju pripreme, koliko smo vešte sa pravljenjem maski i neke od naših anegdota saznaćete u ovom tekstu.
Sve je počelo 2009. godine na Tićinom 22. rođendanu. I s obzirom na to da joj je rođendan usred leta, kada smo svi na putovanjima, ona nas je na isti pozvala mesec dana ranije sa “nalogom” da se ne pojavljujemo bez maski i da opravdanja ne prima.
E to je bio najduži mesec u mom životu, ja sam bila u Francuskoj i sve vreme sam razmišljala kako da se maskiram a da se ne izblamiram i još milion stvari mi se motalo po glavi. Ovo je moje prvo maskiranje kog sam bila svesna (možda su nas maskirali u vrtiću ali se toga ne sećam).
Te večeri odlazimo kod Tiće kući a tamo bajka bukvalno, kao neki drugi svet, svi su maskirani i svako u svojoj ulozi. Kada sam rekla svi tako sam i misila, baš svi (od dečice do baka i deka). Tića je bila havajka a ja kaubojka :D.
Divno smo se proveli i taman pomislila to je to a ono eto novog meskenbala već sledeće godine.
Eee tu već kreću ozbiljne pripreme! Nije bilo dozvoljeno kupiti maske, sve smo morali sami da napravimo ali vam moram priznati da je to i najlepši deo svega ovoga.
Jedan dan bismo išli u kupovinu kod kineza i onda bismo se okupljali kod Tiće i pravljenje kostima bi moglo da počne. Tića bi nam svima pomagala oko maski jer je ona znala jedina da iskroji, sašije, osmisli..ma sve i onda bi sutradan žurka tradicionalno mogla da počne.
Te prve godine ja sam bila anđeo jer je to bilo najlakše napraviti 😀 bilo mi je dozvoljeno da kupim krila i oreol 😀 a Tića je bila opasna gusarka.
2011. godine su pripreme krenule još ranije ali sa mnogo više radosti i kreativnosti, to moram priznati. Tića je bila Đeljana i imala je svoju Bicu i njih dve su mogle da se pohvale svojim diplomama za voditeljke a ja sam bila štrumfeta.
Nije bilo teško napraviti kostim, haljinu sam sačuvala od prethodne godine ali to farbanje je bilo ubitačno, pogotovu što nisam znala da postoji farba za telo pa sam se ofarbala sa senkom za oči. Ne pitajte me koliko je trajalo kupanje nakon toga i kako sam oprala svoju bukvalno plavu kosu 😀 ali kada se setim tog druženja i koliko nam je bilo sjajno sve ostalo pada u zaborav.
Dolazi 2012. godina, ustajem iz kreveta prehlađena, navlačim šta imam u kući, docrtavam par pegica i kao Pipi Duga Čarapa izlazim iz kuće jer ne dolazi u obzir da se izostane sa žurke.
Izostala sam sa druženja i pravljenja maski i to mi je teško palo ali kada sam stigla tamo i ugledala Marge Simpson i Homera (a to je bila Tića i naš drug) shvatila sam da je ovo naše amatersko maskiranje dostiglo viši nivo i tako je bilo..od tada je svaka maska bila sve bolja i bolja.
2013. je jedna od najupečatljivijih godina jer su tada nastale naše omiljene maske, tada smo se maskirali kao družina.. zamislite ovo, ceo crtać na jednom mestu… Splinter, četiri nindža kornjače, Shredder, April O’Neil i kamerman… E to se rečima ne može opisati, pravili smo maske zajedno, stvarali smo priču zajedno i na kraju smo bili ponosni na to što smo sami osmislili i ostvarili.
Da li vam se nekada desilo da vas ne prepozna neko vama blizak? E pa to je meni bio znak da je maska uspela 😀 Naša treća najbolja drugarica te 2014. godine nije uspela da pravi masku sa nama već je došla maskirana na žurku i iako je znala šta ću biti to joj nije mnogo značilo… nije me prepoznala 😀 Ja sam našila dodatak na haljinu, stavila crnu periku, našminkala se i moja malenkost Mortiša Adams je mogla da ode na žurku sa svojom drugaricom Tićom koja je bila zanosna crvenokosa Poison Ivy.
Te 2015. godine pripreme su najduže trajale. Nabavka potrebnih materijala, pravljenje kostima, sminkanje, oblačenje kostima… činilo se kao večnost ali je tada nastala naša bajka Pakleni dan u kafenom kraljevstvu tako da je svaka reč suvišna.
Kafoholičarke u epizodi „Pakleni dan u kafenom kraljevstvu“.
2016. godine se Tića porodila, dvadesetak dana pre maskenbala… šta mislite da je odustala?! Eee pa varate se 😀 Ajd što su se maskirali njih dvoje nego su maskirali i Klaru, njihovu tek rođenu bebu. Ali ako ste mislili da ste najbolje već pročitali spremite se jer najbolje tek sledi.
Od 31.10.2017. godine naša drugarica počinje da pravi žurke 31. oktobra i onda sa tradicionalnih žurki prelazimo u njen dom ali svakako i dalje sa istim ushićenjem pravimo maske. Te godine se Tića pojavljuje spržena ali bukvalno spržena 😀 a mi svi u čudu „Šta je sada?!“ a iza nje ide njen muž koji je grom. 😀
2018. godine je više bilo za verovali ili ne. Ja sam se maskirala u Minnie Mouse, ništa spektakularno priznaćete (verovatno mi se približava penzija) 😀 ali onda su se pojavili njih četvoro. Tića, njen muž, Klara i beba Leona (18 dana je prošlo od njenog rođenja do prvog maskiranja).. Pile, mesar, prodavačica i kokice.. samo pogledajte fotografiju i ako ste mislili da nešto ne možete prevarili ste se jer sve se može kad se hoće.
Iz godine u godinu reakcije ljudi na naše maske su se ponavljale i svi su se pitali zbog čega se nismo prijavili na neko takmičenje, nisu mogli da veruju da nismo profesionalci i da smo maske sami pravili, toliko truda uložili a da od toga nemamo nikakvu korist. Ali nakon toliko godina mogu slobodno reći da ovaj osećaj sada kada pišem o tome i sećanje na to druženje i to stvaralaštvo je najveća nagrada koja nam je potrebna.
Sami stvaramo uspomene koje ćemo do kraja života prepričavati sa osmehom na licu. Zato probajte nešto novo, nemojte imati stav o nečemu pre nego što sagledate iz svih uglova i radite samo ono što vas čini srećnima.
Ne zaboravite da je lepo kada možemo da pustimo to dete iz sebe bar na trenutke, koliko god godina da imamo. Ja moram priznati da sam poslednjih pet godina posle svake maske odlazila u penziju 😀 ali kao što vidite to se još uvek nije desilo.
(Kafoholicarke.rs/B.Janković)
